U 18. veku nastaje novi oblik eksploatacije u Evropi koji je posledica revolucionarnih društvenih promena u ekonomskoj, socijalnoj i industrijskoj sferi. Ljudi koji su u ovoj tranziciji ostali bez ičega, ekonomskom prinudom postaju radnici, jeftina radna snaga koja radi u fabrikama. Najstariji fabrički propisi doneti u 18. veku propisuju „humanih“ 80 sati rada nedeljno. Rade i deca, a radnička udruženja i štrajkovi zabranjeni su zakonom. Siromaštvo je kriminalizovano. Eksploatacija je nemilosrdna, a pobune i štrajkovi surovo kažnjavani. Šta dovodi do ovih korenitih društvenih promena? Kako nastaju prve fabrike i ko ih stvara? Zbog čega nestaje seosko stanovništvo i zbog čega život ovog novonastalog gradskog sloja zavisi od rada u fabrikama?