Поново са Мијом, као данас: Четврта епизода

Мијино незаборавно присуство на великом платну и на малим екранима где је његово лице постало огледало једне колективне судбине: Кроз обиље архивског материјала, Александар Ђорђевић анализира како је Алексић пред објективом спајао крајности — од трагичне дубине до лепршаве комедије. О његовој филмској етици и природности говоре колеге саборци, откривајући човека који је кадар испуњавао истином, а не глумом. Документарни снимци нас подсећају на време када је Мија био једно од највољенијих лица југословенске кинематографије, уметник којему се веровало без остатка.