Теразије су до 1837. године и владавине Милоша Обреновића биле периферија Београда са баруштинама обраслим шеваром. Одлична позиција Теразијског платоа искоришћена је у првом налету урбанизације као главна траса за две водоводне линије. Ту се налазила главна црпна станица помоћу које се пијаћа вода сакупљала и спроводила у друге делове града. Те специјалне уређаје за воду Турци су називали теразијама, па одатле потиче име овог централног дела данашњег Београда. Пратимо развој Теразија као градског језгра – од првог урбанистичког плана Франца Јанкеа урађеног 1842. године, преко првог регулационог плана који је 1867. урадио инжењер Емилијан Јос