У петој причи серијала "Гласови из прошлости – приче о легатима" шетамо Београдом и на неколико примера проверавамо какав све може да буде однос према поклонима које су велики уметници несебично даровали сопственој земљи. Један од драматично запуштених легата налазио се донедавно у Професорској колонији. Кућа намењена за Музеј Надежде и Растка Петровића деценијама је била затворена и празна. Како је могуће да готово 50 година није било могућности да се обнови здање које је поклонила Љубица Луковић, рођена сестра чувене сликарке и великог писца? Неочекивано, у току снимања емисије, у запуштеном здању појавили су се радници најављујући тиме, надамо се, његов срећнији и бољи живот! И легат Вељка Петровића – величанствена кућа на Сењаку, деценијама тавори у проблемима. Препуштено зубу времена, здање чију унутрашњост нисмо могли да снимимо, убрзано пропада. За све нас важно је питање - шта нас спречава да ваљано чувамо наслеђе – небрига, беспарица или нешто треће?