Мало је тема из средњег века које су тако често обрађиване и публиковане у историји, археологији и уметности, као што су стећци, а да су, још увек, обавијени велом мистерије. Карактеристични су за простор Западног Балкана, датирани од краја 12 до 16. века, а подизани су на широком подручју словенског језика и ћирилске писмености. Фасцинирају бројем од, према садашњим сазнањима, 70.000 споменика у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Србији. Као јединствено сведочанство културне традиције и цивилизације, у јулу прошле године су уписани на Унескову листу светске баштине, а некрополе у Србији, које су стављене на ту листу, налазе се на територији општина Бајина Башта и Пријепоље, у сливу Лима и Дрине. О чему сведоче ти "камени спавачи" изузетног историјског, уметничког, симболичког и духовног значаја? За одговорима трагају аутори емисије о стећцима "Лакше ми је лежат, ако питаш за ме ", серијала "Траг" Радио-телевизије Србије. На фестивалу етнолошког филма у Кучеву ФЕСТЕФ 2017, ауторка Јелена Божовић добитница је награде „Сребрни пастир" за најбољи сценарио.