Клесарско умеће Беловођана, житеља моравског села у близини Крушевца, овековечено је на многим нашим православним храмовима. Печалба је овим људима саставни део живота. Тренутно са српским и црногорским каменоресцима, вајарима и грађевинарима раде у Подгорици, на украшавању Саборног храма Христовог васкрсења. Камен темељац за, другу по величини цркву у српском роду, положен је пре четрнаест година, али се интезивно ради у последњих пет. Храм је висок 36 метара, са 7 крстова и 17 звона, од којих је једно, од 11 тона, највеће звоно икад изливено на Балкану. Украси од камена израђују се директно на фасади подговирчког храма, често и на висини преко 30 метара. Такав начин рада је реткост у Србији. Тако, како данас раде беловодски мајстори, израђивани су наши највећи правосалвни храмови: Жича, Лазарица, Наупара, Каленић и црква Светог Марка у Београду.