Мит о градитељству утемељен је у причи о људским подухватима, али и у причи о могућностима човека и границама које су му дате. Међу градитељима средњовековних манастира помиње се неколико имена међу којима су фра Вита Которанин, Раде неимар, мајстор Манајле, Раде Боровић чији је потпис уклесан на улазу у манастир Љубостињу. Опевани су у народној поезији и помињу се у средњовековној књижевности као изузетни градитељи, мајстори, творци манастира као уметничког, светог дела опточеног сребром, златом и најдрагоценијим каменом који ће наџивети свако време и сва зла. Раде неимар израста у симбол градитељства, те се тако јавља у различитим временима