Вајарство је одувек блиско природи првенствено због материјала од којих настају скулптуре, због боја и облика који одражавају оне у природи па све до мотива, тема или места поставке у природном амбијенту. Паралелно са буђењем еколошке свести у XX веку, све је већи број вајара који стварају скулптуре и инсталације од органских материјала као што су, на пример, лед, лишће и грање. Таква дела одликује пролазност. Њихов век трајања је кратак колико и природни процеси а нови медији чувају записе о њима.