У септембру 1930. године државна класна лутрија Краљевине Југославије објавила је да је извучена срећка са главном новчаном наградом Туристичке лутрије у износу од милион динара, који одлазе срећном добитнику у Паланци, градићу у унутрашњости Србије. Престолонаследник Петар, као покровитељ Јадранске страже која је покренула Туристичку лутрију, лично је честитао непознатом добитнику и позвао га да преузме награду у седишту Државне класне лутрије. Питање је само ко је добитник. То питање изненада ће окренути наглавачке миран и спокојан живот у Паланци. Доскора су њени грађани размишљали само о предстојећим изборима за градоначелника, на којима ће бирати између двојице кандидата који су једну приватну свађу претворили у политичко надметање, али је све то, изненадна појава лутрије, бацила у други план.
