После три деценије лутања по великим градовима Србије, у које су га водили посао и жеља за бољим животом, Вук Пантовић се вратио у своје родно село Градац и на извор реке Вапе за којом је вапио и чезнуо, док је пртио кофере и селио се из једног у други град Србије.