Život zna da bude nepredvidiv i da neočekivano pred ljude postavi određene prepreke koje ih onemogućavaju u sprovođenju svakodnevnih, a zapravo najbitnijih životnih aktivnosti. Naučno se te aktivnosti nazivaju okupacije. Odnose se na svakodnevne aktivnosti koje osobe obavljaju, kojima ispunjavaju vreme i koje daju značenje i svrhu njihovom životu. Cilj okupacione terapije postiže se radom terapeuta sa ljudima i zajednicama kako bi poboljšali njihovu sposobnost da se uključe u okupacije koje žele, koje su im potrebne ili se od njih očekuje da ih obavljaju. U okviru okupacione terapije sagledavaju se svi aspekti pacijenta, ostvaruje se sa njime