Usamljenost je sveprožimajuće stanje, nedostatka, lišenosti, nelagode, osoba nekada ne može to ni da definiše kao usamljenost. Može da bude maskirana nemirom, nečim što nas tera da posegnemo za hranom ili pićem. Situaciona usamljenost je kada znamo ko nam nedostaje. Kod strukturalne ili hronične usamljenosti, osoba ne zna ko joj nedostaje. Ova vrsta usamljenosti svima može da se desi, prirodno je da imamo periode u kojima se osećamo usamljeno. Međutim hronično osećanje usamljenosti ima posledice, jer smo mi biološki sklopljeni za društvenost. Prvi korak u borbi protiv usamljenosti je da sebi priznamo da smo usamljeni, a prihvatanje da je usam