Šesta epizoda posvećena je „Luči“, odi besmrtnom Biću i elegiji nesretnoj iskri-čoveku. Kada se Njegoš već tokom prve nedelje velikog posta 1845. zatvorio u kabinet i saopštio svom sekretaru Dimitriju Milakoviću da se pobrine o tome da ga niko ne uznemirava, niko se nije nadao da će državni poslovi biti zaustavljeni na mesec dana. Šta je to Njegoš u osami radio? Sa kakvim duhovima je to razgovarao? Zasigurno nikad nećemo saznati. Međutim, rezultat te duhovne vojne u šest pevanja sa 2210 stihova deseterca, postrojenih u strelce-uvek deset po strofi jeste „Luča mikrokozma". Ovo delo, zasigurno vrhunac naše poetike, pre svega metafizičkog, ali i egzistencijalnog pristupa, pokreće večna pitanja nastajanja i nestajanja, besmrtnosti i prolaznosti.