Бисери архиве: Код куће са Десанком

Када се пре више од четврт века упокојила Десанка Максимовић, сви су мислили да је губитак не само ненадокнадив, већ и да је једно предивно перо српског језика такође трајно укопано. Данас, мислимо да је губитак много већи. Писац, поета, пре свега Човек. Човек, поета, писац - би био јаснији редослед Десанкиног вечног профила. Е сад, замислите да сте Света Павловић и да је 1982. и идете код Десанке на адресу, не да узмете интервју, већ да ето, само попричате-проћаскате...замислите! Каква је то срећа и част,  тотална препуштеност свету духа! Једино што је морао да буде присутан још један лик у виду камермана, без кога ми и не бисмо знали да се десио овакав сјајан сусрет. Хвала и њему - Миливоју Животићу, на томе.