Београдско благо: Астрономска опсерваторија на Звездари

Кроз велики рефрактор, исти попут оних у Бечу и Санкт Петербургу, стручњаци су још тридесетих година 20. века из Београда осматрали васиону. Један од 6 сачуваних примерака овог модела и један од два у свету који су и даље у функцији; са сочивом пречника 65 цм и дужине 10,5 метара, највећи је телескоп у Астрономској опсерваторији на Звездари. Грађена од 1930. до 1932. године у делу града од милоште званог Баба Ружин крај, на коти 253 метара надморске висине тада Великог Врачара, на Лаудоновом шанцу, постала је тада најкомплекснији архитектонско-урбанистички објекат у Београду, са девет наменских објеката. Део града, који је изабрала комисија у којој је био и Милутин Миланковић, касније ће понети име Звездара, по звездарници која се простирала на 4,5 хектара.