Via Militaris, Коридор 10: Писменост, национализам и модернизација

Балкан или Европска Турска био је почетком 19. века сељачки океан што је синоним за стагнацију, сиромаштво, заостајање и неписменост. Што је најгоре нису постојале не само школе, већ ни уређени језик, нити писмо. Да би постале нације са перспективом формирања националне државе, православне елите су интензивирале процес преласка из статуса хришћанске раје, о чијим интересима се старала Цариградска патријаршија, у статус особеног народа различитог од других православаца. Огромна интелектуална енергија усмерена је на те разлике у језику, прошлости, култури и заслугама са циљем да се што пре постане модеран, свој и засебан. У другој половини 19. века, тек после стицања независности програм модернизације постао је свестан напор.