Културна баштина Србије: Јованови двори

Конак господара Јована Обреновића једна је од свега четири сачувана репрезентативна конака у Србији који припадају такозваној кнез Милошевој архитектури, односно балканском градитељству прве половине 19. века. Саграђен је 1835. године као резиденцијални двор млађег брата кнеза Милоша Обреновића, Јована. За тај посао из околоне Охрида позване су чувене гоге, надалеко цењени градитељи који су градили по целом Балкану, па све до Цариграда. Иако споља указује на типичну балканску архитектуру тога времена, конак Господара Јована Обреновића представља заправо сучељавање два концепта живота; оног оријенталног који је на заласку и новог европског, који полако и сигурно долази у ослобођену младу српску државу. На спољној фасади конака налази се и једини сачувани оригинални грб Обреновића.