У спомен Великом рату – (Ре)визије рата, 13. епизода (2005)
"Живео рат"! - то је најчешћи и најјачи усклик у историји човечанства. И малоумни, као што су, људи никад нису били свесни тога да тај узвик значи исто што и "Живела смрт"! Тим афоризмом песника и филозофа Милоша Перовића, иначе жртве Првог светског рата, почињу "(Ре)визије рата", последња, тринаеста епизода документарне серије "У спомен Великом рату". Претежни део епизоде односи се на српску међуратну прозу о Првом светском рату. Као и у поменутом афоризму универзалног значења, најистакнутији српски писци осуђују немилосрдни механизам рата и погубне последице које остају за њим. Истина, увиђају и неминовност далекосежних промена које доноси рат, али потенцирају људску патњу и беспомоћност људи као жртава историје. Кроз дела Драгише Васића, Вељка Петровића, Станислава Кракова, Милоша Црњанског, Бранимира Ћосића, Мирослава Голубовића, Стевана Јаковљевића и Растка Петровића сагледане су и визије и ревизије Великог рата које надрастају историју. Епизода се окончава својеврсним епилогом у коме се у деведесетогодишњем протоку прати суочавање српског народа са споственом судбином, узрокованом Великим ратом, али најчешће или заклоњеном или инструментализованом од стране владајућих режима.
