Велики мали људи (2022)

Током две године (2016-2018) редитељ филма је пратио свакодневни живот двојице нераздвојних дечака, Хокона и Балдера у вртићу у Сетрескогену у Норвешкој. Филм прати њихово одрастање, али и процес њихове социјализације и развој њихових међусобних односа. У средишту приче је пријатељство и повезаност између Балдера и Хокона, али камера бележи и њихове размирице и сукобе, приповедајући истовремено о суштини људске природе. Како деца расту и откривају се, показују све оно што сви ми носимо у срцима. Зато је мото филма изрека Даисаку Икеде: „Циљ васпитавања је неговање срца. Они који разумеју друге и умеју тако да делују, заиста су велики људи.“