Београд шездесетих година; зграда са неколико улаза и заједничким двориштем у коме живе млади људи, различити по свом социјалном статусу, начину размишљања, али сличних ставова о љубави, пријатељству и самопотврђивању. Ти њихови природни импулси често су обојени друштвеним збивањима (радне акције, првомајске параде). Међутим, њихова сазревања одвијају се устаљеним правилима. Све што се догађа у дворишту ове сасвим обичне београдске зграде постаје само пројекција могућег искуства једне генерације.