Оставштина за будућност – Војислав Ђурић

Крајем двадесетих година прошлог века,катедра за општу књижевност је одиграла улогу Матице у стварању више катедара за стране језике и књижевности, које су се од ње одвајале и осамостаљивале. У том процесу Катедра је за следећих четврт века престала да самостално постоји, а обнавља је 1954. године професор Војислав Ђурић, најпре на Филозофском а затим и на Филолошком факултету Београдског универзитета, под називом Катедра за светску књижевност. Професор Ђурић одредио је физиономију плана и програма нове групе придајући посебан значај настави теорије књижевности и историји светске литературе. Први дипломац обновљене Катедре био је Данило Киш.