Дионис - Дарио Роси

Играње карата је кроз векове представљало велику страст, авантуру, пасију, а неретко и опасну зависност. На картама се губила кућа, кола, земља, новац, жена... Опасно је знао да надрља онај који је изгубио, а још више онај који се из губитка вадио. За разлику од данашњих генерација окружених конзолама, иксбоксовима, џојстицима, вечито “online”, а у ствари страшно усамљених пред екраном који светли, генерацији којој припадам потребан је био само шпил од 52 карте и по могућности (али не и обавезно) сто, четири столице, пиксла и чаша/флаша пића. И забави нема краја. И тако редом, од тача, таблића, ремија, висте, гангстер ремија, лоре, покера, до преферанса. А онда бриџ, који садржи много аспеката на којима би требало да се темељи филозофија хедонизма – о специфичном ужитку у игрању бриџа говори нам Дарио Роси...