Тко пјева, зло не мисли (1970)

Тридесетих година 20. века у Загребу, млада и привлачна госпођа Ана Шафранек вене у браку са својим много старијим мужем Фрањом. Приликом излета у Самобор срце јој својим каваљерским гестовима и очитом наклоношћу разгали елегантни господин Фулир, који ће је потом посетити у њеном загребачком стану и изјавити јој љубав. Истовремено, у Фулира се загледа Анина старија сестра Мина, неугледна уседелица. Фрањо се досети да би било згодно Фулира оженити с Мином, што се нимало не свиђа Ани. Сведок тих љубавно-породичних перипетија је мали Перица, син Шафранекових. Овај филм, који је забележио рекордну гледаност, награђен је Бронзаном ареном у Пули 1971. године док је Фрањо Мајетић за улогу Фрање Шафранека награђен на Глумачким свечаностима у Нишу.