Приступачан програм: Траг – Небо памти – споменици остају (СЗЈ)

Путеви српских војника на Француским лађама од 1914. до 1918. године водили су преко Тулона. Долазили су у Француску рањени и болесни и сањали повратак у Србију. Поједини су овде нашли спасење а било је много оних којима шумадијске и ужичке шљиве никада више нису замирисале. На војничком гробљу у Сен-Мандријеу, на 12 километара од Тулона, у Француској, леже посмртни остаци наших хероја из Великог рата. Поводом Дана примирја у Првом светском рату, у овом градићу на Азурној обали, годинама се одржава војна церемонија. Уз звуке Марсељезе и Боже правде победнички барјаци вијоре се на брду изнад Сен-Мандријеа. Милојко Костић, од оца Најдана, рођен је 1871. у атару Рибарске реке код Крушевца. У Велики рат отишао је као трећепозивац. И са њим двојица синова. Две кћери остале су код куће. Бошко, син Милојка Костића остао је заувек у врлетима Албаније, једва да се бријао, био је у цвету младости. Скрхан болом, отац Милојко наставио је даље.