Приступачан програм: Траг - Љубав, слова, ноте (СЗЈ)

Љубав је најјача покретачка сила која не познаје ни просторе, ни границе. Отуд и стихови којима време само даје садржај, што доказују ванвременски стихови који су се касније сусрели са нотама. Из највеће туге настају најлепши стихови, натопљени болом и носталгијом, неретко су истините цртице из живота самих песника. Алекса Шантић је несрећно волео Анку, Зорку и Емину, Ђура Јакшић је заувек у срцу носио лепу, црнокосу крчмарицу Милу, чак и након женидбе, Бранко Радичевић је своју заљубљеност у кћерку Вука Стефановића Караџића крио не слутећи да и она осећа наклоност према њему. Из тих љубави родили су се стихови који су још више уздигли искрене емоције, да би их на сам пиједестал касније поставили познати композитори музички их обликујући. И док ова три песника и њихове стихове добро познајемо, за Велимира Рајића је мало ко чуо, а вероватно не постоји особа којој је непозната староградска песма „На дан њеног венчања“.