Портрети: Бранко Ћопић

Епизода посвећена интимном простору идиличности прохујалог времена, у којем Бранко Ћопић проналази белеге свога Ја... У родним Хашанима, где се враћа да би посетио ђаке и примио признање земљака - житеља бихаћке општине, који желе да му се захвале за четири деценије рада које се поклапају са још две десетине година живота, Бранко урања у плаветнило баште сљезове боје крај најдраже Уне, модре као очи једне опеване Јагоде, и сећа се...: Сећа се својих „магарећих година", надахнуто приповеда приче о „занесењаштву једног дјечака" и о изненадном прекиду плаветнила детињства у којем су налик легенди остали његови дјед Раде и стриц Ниџо. Затим јуначке дружине ратних дана, „глуви барут", а одмах потом и „огњено рађање домовине", а у миру - новинске редакције, признања и слава великог писца.