Шта рече?! – „Заувек у Београду изгубљени бродови – прилог познавању историје пловидбе“

Историју је могуће сагледавати и читати кроз разне приче па и кроз приче о потопљеним бродовима. Књига Гордане Каровић „Заувек у Београду изгубљени бродови – прилог познавању историје пловидбе“, у издању Музеја науке и технике и Удружења „Aqua et Archaeologia”, пратећи судбину река и бродова задире у целокупну историју Београда и Србије. Када су и зашто потонули неки бродови пронађени у рекама које запљускују Београд, како су страдали у току великих, светских ратних сукоба, али и услед фаталних судара или природних непогода? Зашто је први српски пароброд Делиград, којим су из наше земље одвежене и последње турске посаде много више од брода? Како су се, 1912. године на излету бродом Цар Никола II Српског бродарског друштва, провели париски гости, када је на наш брод „случајно” налетео аустроугарски? Шта је Панта Марјановић, заповедник брода Србин, забележио о потапању свог брода да не би пао у непријатељске руке? Књига о бродовима не би се могла ни замислити без прича о људима који су свој радни век посветили речном бродарству и неретко бивали жртве свог позива па је зато и у овој прибележен сваки пронађен податак о капетанима, крмарима, машинистима, морнарима, ложачима и другим бродарима које „велика историја” ретко спомиње. У данашњем издању серијала Шта рече причамо о књизи мр Гордане Каровић, „Заувек у Београду изгубљени бродови – прилог познавању историје пловидбе“, која је, како у делу рецензије пише др Милан Гулић, научни саветник Института за савремену историју, „свједок трајања, историјских континуитета и дисконтинуитета, грађења и рушења, живота и смрти, успјеха и неуспјеха. Боље рећи, ова књига дубоко задире у цјелокупну историју Србије, пратећи преко ријека и бродова оно кроз шта су пролазили њена престоница и, уопште, држава и народ“.