Антологија песника – Васко Попа, четврти део

Oд 28. маја до 1. јуна, можете чути како је своје стихове говорио наш познати песник и писац Васко Попа (1922-1991). Рођен је у Гребенцу код Беле Цркве. По етничком пореклу је био Румун. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. Дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду. Прве песме објављује у листовима “Књижевне новине” и “Борба”. Његова прва збирка песама “Кора” (1953), уз “87 песама” Миодрага Павловића, сматра се почетком српске послератне модерне поезије. После “Коре”, Попа је објавио следеће збирке песама: “Непочин поље” (1956), “Споредно небо” (1968), “Усправна земља” (1972), “Вучја со” (1975), “Кућа насред друма” (1975), “Живо месо” (1975), “Рез” (1981) као и циклус песама “Мала кутија” (1984), део будуће збирке “Гвоздени сад”, коју никад није довршио. Од 1954. до 1979. године радио је као уредник у издавачкој кући “Нолит” у Београду. Слагањем усменог наслеђа, игара и загонетки, Попа је створио посебан песнички језик модерне српске поезије. Приредио је зборнике: “Од злата јабука” (1958), “Урнебесник” (1960), “Поноћно сунце” (1962).