Мементо: Дејан Медаковић

Joш су видљиви трагови великана. Тако и блажена успомена на Дејана Медаковића , историчара уметности, бароколога, накадашњег председника САНУ, сада бива спомен не само на једног научника, већ и на епохе његових истраживања. Међутим, уколико за тренутак одшкринемо врата одаја личних сећања, ослушкујући ехо гласа његових исповести, наједном појавиће се - Дејан поета, хроничар своје интимности, сведок века у одласку. Почео је веома млад да промишља свет око себе. Песма му је била огледало у које је све записивао. Онда је дошао рат, па данак науци, теренски рад, затим разна постављења која су тражила своје: његово време и труд, пажњу и обавезу. Ипак, у сутону свога живота враћа се перу. Покушава да у брзом и злом времену ухвати слику, тренутак и звук, достојних овековечења(!).