Којекуда - Камено село Гостуша

Сунчан дан, мирише лето свуд наоколо, врелина, мало ветра и дрвећа крај пута. Узбрдо, низбрдо, покоја кривина, планински крај. Путујемо полако, као по неким богазама и пажљиво пратимо ознаке, а као да смо на крају света. Кад кажете Стара планина, то је заправо Балкан, јер припада том ланцу по којем се зове овај наш део света. Балкан – магичан, суров, дивљи предео, душа да вам се потресе од лепоте. Да, баш је толико лепо – нема описа, само ћутимо, мали и замишљени, док ауто брекће неким туцаником грабећи полако напред. Кривина, узбрдица, сурове камене литице, мали пашњаци, опет дрвеће. И на путоказима све нека чудесна имена – Вртибог, Паклештица, Понор, Сирманица, Лукања, све до вијугаве реке Гостушице.