Српски на српском - судски чокањ
Нема правде без правога сутства. Пољопривредник као што је Сава то најбоље зна. Комшија му већ четврту годину за редом сваког октобра оре бразду по бразду најплодније земље. Толико је до сад преорао да му је отео скоро половину њиве. Узалуд је Сава љубазно молио да комшија сеје кукуруз до своје границе, али овај као за инат окреће плуг на његову земљу. Прво је молио, а онда и претио: „Отиди комшија на своју страну, немој да те потшишам без маказа.“ Прошле године му је мало фалило да отиде по ловачку пушку и да му на лицу места и тако запрети. После бербе кукуруза, тај исти комшија је без питања зашао у оно мало њиве што му је остало и покупио све чокање које је Сава наменио за огрев. Не знајући шта ће од муке, одлучио је да тужи комшију суду не би ли се изборио за поштену отштету: „Кад неће љутски, онда ће сутски.“