Скендер Куленовић говори своју песму „Стојанка мајка Кнежопољка“
(Босански Петровац 2.септембар 1910-Београд 25 јануар 1978.) Постоје , тако, неки ствараоци којима је доста да напишу једно дело и да остану заувек хваљени,запамћени и потшвани. Не воле они увек баш то, жалећи што је то једно, иако грандиозно дело, засенило сва остала , која они, можда , сматрају и вреднијима и значајнијима. Скендер Куленовић није тако мислио.Знао је он да његова СТОЈАНКА МАЈКА КНЕЖОПОЉКА није само поема о страдању једног , српског народа од злочиначке, усташке руке, него да и Стојанкини синови Срдан, Мрђан и Млађан, у другим временима и на другим просторима добијају друга имена, веру, расу и нацију. Зато је Скендерова Стојанка била, јесте и остаће симбол свих мајки чија деца бивају жртве злочиначких идеја и покрета.
