Моја лепа Србија – Зрењанин, 2. део

Када су четири коња дебела кренула преко Бегеја, један је пегави чилаш, копитом тако љутито ударио у камен да су се звезде над Банатом ускомешале као светлеће ђинђуве у божићној котарици. Бегеј се тада таласасто насмешио и мирно пошао ка Тиси, а град Петровград, првином велики Бечкерек а потоњи Зрењанин, весело је намигнуо банатској луни. Право је казати, град на Бегеју. Зато што је Бегеј старији од Зрењанина. Помиње се у 12. веку, два века пре помињања града. Из вечери у вече, градска кућа отвара своје ружичасто-зелене очи. Господари трагом уз саслужење красних зграда позоришта, музеја, библиотеке и католичке катедрале. Пут југа, пружила се Улица Александра Карађорђевића, градска променада.