Привредна историја Србије: Телеграф, телефонија, и електрика (СЗЈ)

Десет година после његове прве примене 1855. уведен је телеграф. Краљ Милан је 1882. потписао концесију за увођење телефона Панти Михајловићу, а исте године у Народном позоришту засветлела је прва електрична сијалица. Захваљујући телеграфу отворен је пут за школовање и запошљавање жена у државним службама, па је у Поштанско-телеграфску школу 1891. године уписано 76 ученица. Градоначелник Београда др Влада Ђорђевић формирао је 1884. године комисију која је одлучивала које осветљење треба да буде уведено у Београду: гасно или електрично. Хемичар др Марко Леко и инжењер Ђорђе Станојевић повешће полемику која је и данас узор методичног сучељавања аргумената. Залагање Ђорђа Станојевића однеће превагу. Београд је тако после Барселоне постао други град у Европи са електричним уличним осветљењем.