Привредна историја Србије: Нездрав камен (СЗЈ)

Средином 19. века, до отварања Тополивнице у Крагујевцу, угаљ у Србији није имао никаву вредност. Чобанин из села Сење код Деспотовца Лазар Пандуровић је чувајући свиње наишао на расуте комаде сјајно - црног камена који му се случајно запалио. Како прави камен не гори назвали су га Нездрав камен. А био је то камени угаљ високог квалитета. Тако је 1853. отворен рудник Сење. Следећих неколико деценија рударсто у Србији доживеће велики успон захваљујући рударском закону усвојеном 1866. године. Та грана привреде довешће у Србију низ странаца: Игњата Бајлонија, Фрању Фшетечку, Јована Апела, Самуила Минха, Ђорђа Вајферта. Пред Први светски рат у Србији је активно радило 174 рудника. У то време српски рудници производили су све врсте руда. Изузев соли.