Српски на српском – како да те зовем?
Неки дан, док сам седео у парку, неколико пута сам се запитао да ли младе маме зову дете или кућног љубимца кад вичу: “Енааа, Неааа, Миааа!?” Једна мама је рекла: „Реа, немој да ми бежиш! Лана, причувај је, молим те.” Друга је викала: „Уна, Лола, идемо кући!” Пошто је у околини био само један пас, и то мужјак, значи да су звале децу. Али не само да су се променила имена већ и начин обраћања. Ја, на пример, своју Уну и данас зовем - Уно! Еву смо звали - Ево! А данас скоро сви их зову - Уна, Ева. Да ли је то у језик ушао и другачији начин дозивања?
