Do Aleksićevog povratka u rodni Banat, tamošnji umetnici su se strogo držali određenih kanonskih formi i rasporeda. Ovaj beskompromisni realista bio je pravo kulturno osveženje još od vremena Konstantina Danila. Primenjuje stečenu praksu u radu na ikonostasima, ali i na zidovima crkava i manastira Banatske i Temišvarske eparhije. Razmahan i siguran potez, bistar izraz, akcenat boje, transponovanje modela uzetih iz okruženja i prenetih u sakralne sižee, samo su neke od odlika lepote Aleksićevog slikarstva. U ovoj epizodi Svedoka zatičemo ga na skeli seoske crkve u Lugovetu, mestu u blizini današnje srpsko-rumunske granice, kako slika patrona hrama, Sv. proroka Jeremiju, i to u prenaglašenom spektru boja, kažu - u sonornim tonovima. Možda samo zato da pokaže da onaj koji ume da naslika stvarnost, može da predstavi i ono iza nje.