Vajarstvo je oduvek blisko prirodi prvenstveno zbog materijala od kojih nastaju skulpture, zbog boja i oblika koji odražavaju one u prirodi pa sve do motiva, tema ili mesta postavke u prirodnom ambijentu. Paralelno sa buđenjem ekološke svesti u XX veku, sve je veći broj vajara koji stvaraju skulpture i instalacije od organskih materijala kao što su, na primer, led, lišće i granje. Takva dela odlikuje prolaznost. Njihov vek trajanja je kratak koliko i prirodni procesi a novi mediji čuvaju zapise o njima.