Jug Srbije zauzimao je posebno mesto u pričama Siniše Pavića: od Šurde i Soće, preko Đoše i Tike do Šojića – junaka čiji je govor, mentalitet i snalažljivost oblikovao jednu epohu. Ti junaci nisu karikature, već narativne slike jednog mentaliteta. U njima se ogledaju ironija i humor, ali i toplina i melanholični optimizam.