„Mi izražavamo hipermoderne senzacije koje su među lešinama, pod otrovnim plinovima osetili vojnici" – pisao je Miloš Crnjanski u svom čuvenom eseju „Objašnjenje Sumatre". U drugom Andrićevom tekstu „Naša književnost i rat" stoji: „ćutanje je najbolji i najdostojniji izraz našeg raspoloženja". Treći veliki pisac ove generacije, Rastko Petrović mislio je: treba u ratu pronaći novu nadu. Ovo su tri ključna autora, ali čitavu jednu književnu generaciju trajno je obeležilo ratno iskustvo. Rat je izmenio i pripovedanje o istoriji, doneo novi način književnog izražavanja, sa njim su u srpsku književnost ušli novi pravci i književne forme.