Душан Ковачевић сведок је сваког времена. Све је видео, чуо, одживео. Много тога испричао је онима који знају да га чују и тумаче. Својим раскошним талентом дао нам је могућност да разумемо и препознамо нашу свакодневницу. Са Душаном Ковачевићем разговарам већ други пут, покусавајући да допрем до суштине његових порука. Он поручује, а на нама је да тумачимо и разумемо. Недавно је у Звездара театру, на чијем челу се налази, приказана његова драма "Удовица живог човека". Он сервира чисто насиље у једној породици, а на гледалишту је да га препозна, и то не само на сцени, већ и у свакодневном животу. Ковачевић нас учи да препознамо. Мери сваку реченицу, а питање које лебди у ваздуху је колико има "удовица живог човека". Као у представи, све је савршено спаковано, често дубоко унутра, и зацементирано. Ту и тамо појави се у ликовима његових јунака. Душану Ковачевићу у животу ништа није било смешно.