У листу “Политика” наишла сам на делове дневника оца академика проф. др Владете Јеротића, неуропсихијатра, које је приредила проф. др Ирена Арсић, која је са својом породицом на челу заоставштине једног од најумнијих људи наше средине. Њен супруг Ненад Арсић наследник је свих ауторских права Владете Јеротића и заједно су ме примили у стану у коме је живео, писао и лечио Владета Јеротић. У том нетакнутом амбијенту, у коме је све онако како је било док је доктор Јеротић ту живео, сазнајем детаље живота стварања, болести и краја једног од најумнијих људи код нас. Чујем оно што нисам знала, иако сам га добро познавала. Сазнајем део његове интиме и упознајем људе који су му били најближи. Моју пажњу привлачи невероватна систематичност у свему што је радио и мера са којом је све то сам сређивао и у свом стану поставио. Камера први пут улази у његову радну собу. Читав један живот је ту. Ретко ко је познавао Владету Јеротића. Он је саветовао, говорио, усмеравао и показивао излазе из душевних тескоба.