Током снимања Титовог Плавог воза у Топчидеру, угледала сам један напуштен вагон, потпуно скрајнут. Не знам шта је и чему припада. Зарастао је у траву, измакнут од хангара где се кочопери Плави воз. Љубазношћу Милана Будимира, чувара Плавог воза, сазнајем више о измештеном вагону једне старе композиције. Улазећи први пут у тај напуштени вагон, наилазим на прашњави амбијент једног старог времена, где се крије место и важан датум српске историје. Милан Будимир показује све оно што је некада било и што може да сведочи о историји једне земље. Овај издвојени вагон упозорава на наше забораве, немар, и позива на накнадна сећања. Да смо негде другде, сигурна сам да би овај вагон постао место где би долазили посетиоци да виде историјско место.