Када је млада девојка Мерима је упознала Мићу Ранковића, није знала да је то син Александра Леке Ранковића, некада најмоћнијег човека у Југославији, који се налазио на челу безбедносних и обавештајних институција. Вратила се из Америке, била на једној забави, а Мића Ранковић се понудио да је одвезе кући. Тако га је срела, а удајом за њега постала је снаја Александра Ранковића и неми посматрач свега што се догађало у породици и око ње. Као велики поштовалац своје свекрве Славке Ранковић, Мерима говори о периоду када су се сви удаљавали због анатеме која је пала на породицу, јер је глава те породице био оптужен да је прислушкивао Тита и Јованку.