Било је потребно много година да Срђан Крстић исприча своју причу, а мени да се потсетим наших сусрета у Америци где је лечен од тешке болести. Срђан Крстић нас учи интроспекцији - то је када се човек окреће себи и са дистанце објективно улази у сопствену душу. Он то чини са невероватном објективношћу, јер своју исповест дарује онима којима је тешко. Његово казивање је истинито и документовано. Сам говори да није увек био у свему што му се догађало и када му је изречена дијагноза која никога не оставља хладним и разумним. У разговору он прича баш све шта је било. Данас је све то иза њега, јер како поручује - из болести се мора и изаћи.