Потиснути модерним временима и индустријском производњом многи стари занати су нестали. На прсте се могу набројати мајстори који их чувају. Вештина у обради природних материјала на традиционалан начин, наслеђе је Србије од непроцењивог значаја. На неке мајсторске вештине подсећају музејске поставке, а етнолози раде на прикупљању и систематизацији збирки предмета и алата везаних за некадашње радионице у којима су радили носиоци калфенскихи мајсторских писама. Да се не забораве, али и да се негују стари занати пут је ка чувању културног наслеђа и традиције. Мајстори су, да би отворили сопствену радњу, морали да заврше занат и добију диплому. Ка