Италијански сликар јеврејског порекла своју сликарску и животну судбину везао је за Париз где је као уметник растао у друштву Тулуз Лотрека, Пола Сезана, Лудвига Меидмера, Бранкусија, Пабла Пикаса, Дијега Ривере, Жане Кокто, Ане Ахматове… Жану Ебитерн, младу студенткињу сликарства, упознаје као деветнаестогодишњакињу 1917. и она убрзо постаје његов једини модел и животна сапутница. Растрзани између уметности и љубави једног према другом и сиромаштва и Модиљанијевог деструктивног света алкохола и опијума, овај уметнички пар трагично завршава – Модиљани 1920. од болести, а Жана дан након његове смрти извршава самоубиство. Њихова креативна блискост откривена је тек 1992. када су пронађени сликарски радови Жане Ебитерн након смрти њеног брата Андреа, који их је баштинио.