Писање најпознатијег француског романа, чији се оригиналан рукопис чува у Националној библиотеци у Паризу, трајало је дугих седамнаест година. Започело је 1845. на некадашњем Краљевском тргу у Паризу, да би се, са прекидима, наставило у Бриселу и Лондону, и завршило 30. јуна 1861. на острву Гернзи у Ла Маншу. О томе на који су начин љубавница Жилијет Друе, пропаст политичке каријере, смрт ћерке Леополдине и изгнанство после 11. децембра 1851. утицали на настанак једног од првих бестселера у модерном издаваштву говоре Тома Казантр, чувар опуса Виктора Игоа, Жерар Одине, управник Музеја Виктора Игоа, Флоренс Ногрет, професорка књижевности и Марва Барнет, професорка књижевности у Вирџинији.