Доајен српског глумишта Светозар Цветковић је за почетак разговора, као прву локацију, одабрао Дунав станицу, место у близини стана где је одрастао, које памти по брижним родитељима и поделио је сећање на операциону салу када је као дечак присуствовао операцијама које је изводио његов отац, али је говорио и о томе због чега је одустао од студија медицине. Шетња по местима која су обележила његово одрастање је настављена кроз парк у Професорској колонији где је говорио је о млађем брату, о пријатељству од малих ногу са Владом Дивљаном, о томе зашто су осамдесете биле најбоље године живота његове генерације, о пријатељствима за цео живот, о