У Србији постоје људи који тихо, без велике помпе и рекламе, остављају траг за вечност и својим делима чувају српску историју од заборава. Један од таквих људи је сликар Братислав Бата Анђелковић из Вучја. Сеобе и лутања, страдања и патње српског народа кроз векове, његове неслоге и заблуде - све то осликао је на каменим плочама Братислав Анђелковић. Померајући засторе времена. Бата Анђелковић на својим сликама открива и оне скривене и потиснуте детаље наше историје коју су често пратили мук, заборав и ране које не зарастају. Да све то не би нестало из колективног сећања нашег народа, Анђелковић је велики део тога утиснуо на сликарска платна, на коњска седла и опанке, на дрвене сандуке, на зрно пшенице, а понајвише на камен као белег и знамен и симбол вечног трајања.